Kada bi nas neko pitao šta su to dobri ekonomski odnosi, većina nas bi rekli trgovina, olakšan protok robe i usluga preko granica, ukidanje carina itd.
Poručili smo pošiljku iz Kine te istu pošiljku poslali za Srbiju. Pogledajte koja je prije stigla.
Nakon slanja proizvoda za Srbiju iz Republike Srpske bilo je potrebno:
- 1 radni dan da Pošta Srpske preuzme proizvod i pošalje ga na carinu.
- 3 radna dana traje postupak uvoza proizvoda u Srbiju.
- 1 radni dan ako je kupac u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, a ako je u nekom drugom gradu potrebna su 2 radna dana.
Proizvod koji je poslat 03. Marta iz Republike Srpske za Srbiju van Beograda i Novog Sada, stigao je do kupca 13. Marta odnosno za 10 dana.
Proizvod koji je naručen iz Kine 23. Februara je stigao u Zvornik 02. Marta, odnosno za 7 dana.
Kina 7 dana
Srbija 10 dana
E sad da vidimo koliko to košta
Srbija
Ukoliko firma šalje proizvod koji košta kao u našem slučaju 110KM, poštom iz Republike Srpske u Srbiju, dostava bi iznosila 15KM. Na tu cijenu plaćamo PDV u iznosu od 20% (25KM), carinu u iznosu 10% (12,5KM) i kupac plaća dodatnih 300 dinara (5km) Pošti Srbije za carinsku taksu.
15KM + 25KM + 12,5KM = 52,5KM mi plaćamo
5KM kupac plaća
Znači morali smo platiti 52,5 KM da bismo legalno prodali proizvod u Srbiji.
Kina
Dobili smo paket a nismo platili ništa sem cijene proizvoda.
Da li je realno da je lakše i jeftinije naručiti robu iz Kine nego iz Srbije?
O kakvim odnosima ovdje pričamo?
Zbog čega se stalno priča o dobrim ekonomskim odnosima ako je u praksi totalno drugačija situacija?
Šta je to što koči dvije zemlje da obezbijede bolji protok robe?
Možda među čitaocima ima neko stručan i voljan da nam objasni, rado ćemo objaviti?
